OBRISI SEĆANJA

Kuća na selu, stara.
Otvaram drvena vrata i uđem.
Ceo život odvija se u toj jednoj prostoriji.

Na sredini sto. Drveni. Oker. Četiri stolice.
Na stolu stara mušema, na nekim mestita izbledela.
Sa desne strane stola naherio se kredenac, svetlo zeleni. 
Vratanca otvorena tamo gde stoji posuđe, sa druge strane fioke.
Jedna odškrinuta, unutra žuta velika sveća, šibice, tamjan, snop bosiljka.

Iza kredenca peć na loženje.
Lepo greje... na njoj poređani lončić, jedna šerpa i tiganj. Nešto krčka. Natenane.
Ispred peći hokla. Lakše naložiš kad sediš. Ne moraš da se saginješ.

Čim se uše u prostoriju desno pored vrata, drveno postolje sa rupom, u njemu lavor da se umiješ i opereš ruke. Bokal sa vodom pored.
Levo, stara, crna singerica, na nožni pogon. Lepo ukrašena. Na njoj pegla stara gvozdena, na žar.

Levo od stola, krevet. 
Beli, drveni ram uokviruje šuškavi oblak na kome se spava...šuška suva kukuruzovina kad legneš.
Jastuk veliki, perjani.

Na zidovima iznad kreveta požutele crno bele fotografije. Po tri poređane u pravougaoni crni ram. U ramu zadenuta mala ikona.
Na podu, zemljanom, čistom, samo dve krpare.

To je sve. To je cela kuća, dnevna, spavaća, kuhinja. Ovde se odvija život.
Leti - najhladnije, zimi - najtoplije.
Uvek neka tišina. Prija.
Ovde se uvek najlepše spava, najslađe jede i pričaju se najlepše priče.
Ovde sam srećan.