NEGDE U BANATU

Na kraju sela, pruža se dugačka livada. Široka. Nema kraja.
Često tamo pasu guske.
S proleća odem tamo da berem kamilicu.
Ima je puno, livada se beli i žuti, kao tepih je.
Sitni cvetići, trebaće mi puno vremena da napunim ovu korpu.

Odjednom, komešanje.
Jedan gusak se izdvojio, i kao, krenuo na mene.
Ispravio se, isturio grudi, krila raširio, vrat izdužio, kljun otvorio i gače.
Došao nekako, velik.
Nađoh se prvo u čudu, pa mi došao smešan, ali kako se brzo približava, osmeh mi nestade sa lica.

Gusak nije za šalu. 
Napada, brani svoje guske, svoju livadu, svoju teritoriju, kao da je lud...

Bogami, odoh ja.
Neću ništa da ti diram, tvoje je.
Zna se ko je gazda u tvoj šor.

Vojvodina, banat guske livada šor